ГМО - Истраживање, документовање, ограничења, ризици и алтернативе.


Професор Џон Фегн је постао познат широм Америке када је 90-их одбио вишемилионску своту за истраживања у био-инжењерингу, из етичких разлога.Говори о истраживањима ризика упоребе ГМО производа.









Заговорници тврде да су генетски модификовани (ГМ) усеви:

- безбедни за јело и хранљивији,
- корисни средини,
- смањују потребу хербицида и инсектицида,
- повећавају приносе усева, чиме се помаже пољопривредницима и решава криза хране,
- стварају богатију, стабилнију економију,
- су само продужетак природног узгоја, и немају никаквих различитих ризика од оних код природно узгајаних биљака.


Међутим, велико и растуће тело научних истраживања и искуства на терену указују на то да ГМО не успева да докаже ове тврдње. Уместо тога, ГМ усеви:


- могу бити отровни, алергени и мање храњиви од својих природних колега,
- могу пореметити екосистем, штете рањивим дивљим биљкама и животињској популацији, и штете биодевирзитету,
- повећавају уношење хемикалија (пестициди, хербициди) на дужи рок,
- достављају приносе који нису бољи, а у многим случајевима су гори, од конвенционалних усева,
- изазивају или погоршавају низ социјалних и економских проблема,
- су лабораторијски направљени, и једном ослобођен, штетан ГМО, не може бити опозван из окружења.


Научно демонстрирани ризици и јасно одсуство предности, навели су експерте да ГМ виде као неспретну, застарелу технологију. Они представљају ризик који не морамо сносити, имајући у виду доступност ефикасне, научно доказане, енергетски ефикасне и безбедне начине испуњавања тренутних и будућих глобалних потреба за храном.


Овај рад представља кључни научни доказ – 114 истраживачких студија и других ауторитативних докумената који документују ограничења и ризике ГМ усева, и много сигурнијих и ефикаснијих алтернатива које су расположиве данас.


Да ли је ГМ проширење природног биљног узгоја?


Природна репродукција или узгој може се десити само између тесно повезаних облика живота (мачке са мачкама, а не мачке са псима, пшенице са пшеницом, а не пшенице са парадајзом или рибом). На овај начин, гени које потомци наслеђују од родитеља, који носе информацију за све делове тела, су прошли низ генерација на уредан начин. ГМ нису као природно оплемењене биљке. ГМ користи лабораторијске технике за уметање вештачких јединица гена да би се репрограмирао план ДНК постројења биљке, са потпуно новим својствима. Овај се процес никада не би догодио у природи. Јединице вештачког гена су створене у лабораторији, тако што се удружују фрагменти ДНК, обично изведени из више организама, укључујучи вирусе, бактерије, биљке и животиње.


На пример, ГМ ген у обичном зрну соје, отпорном на хербициде, је повезан са вирусом из биљке, бактеријом из земљишта и биљком петунија.


ГМ процес трансформације биљака је груб, непрецизан, и изазива распрострањење мутације, што је довело до великих промена у ДНК постројењу биљака. (1) Ове мутације неприродно мењају функционисање гена на неприродне и потенцијално штетне начине (2) како је детаљно објашњено испод.



Да ли је ГМ храна безбедна за јело?


Супротно тврдњама индустрије, ГМ храна није правилно тестирана за људску безбедност, пре него што је пуштена у продају. (3, 4) У ствари, једина објављена студија о директном тестирању ГМ хране и њене безбедности за људе, нашла је потенцијални проблем (5) До данас, ова студија није поново пропраћена. Типичан одговор на питање безбедности је да људи у Сједињеним Државама и другим деловима света једу ГМ храну скоро десет година уназад, без икаквих последица на здравље, и да то доказује да су ГМ производи безбедни. Али, ГМ намирнице нису означене у САД, нити у другим земљама у којима су широко распрострањене и где се једу, тако да ни потрошачи који их купују нису могли бити праћени ради провере лоших здравствених ефеката.


Због тога, било који здравствени ефекат изазван ГМ храном, би морао да испуни необичне услове, да би био примећен.


Здравствени ефекти би требало да:


- изазивају симптоме који се потпуно разликују од уобичајених постојећих болести. Ако ГМ храна изазове напредак у уобичајеним болестима, или болестима које се споро развијају, као што су алергија или рак, нико не би могао да утврди шта је изазвало развој те болести.


- бити драматични и очигледни голом оку. Нико не испитује тела особе микроскопом, да би пронашао последице након што је особа јела ГМ храну. Али, само овај тип испитивања је потребан да би се дало рано упозорење о проблему, као што су предканцерозне промене.


За откривање важних, али суптилнијих утицаја на здравље, или ефеката којима треба више времена да се манифестују (хронични ефекти), потребне су дугорочне контолисане студије, на већем броју популације. Под садашњим условима, за умерене здравствене ефекте ГМ хране, могу бити потребне деценије да се исте обелодане, као што су биле потребне деценије да би се признали штетни ефекти транс-масти (још једна врста вештачке хране). Ефекти ‘спорог отрова’ из транс-масти проузроковали су милионе прераних смртних случајева широм света (6). Други разлог за спорост да било које штетне последице ГМ хране изађу на површину и за то што су мање очигледне је то што, чак и у САД, које имају најдужу историју коришћења ГМ хране, ГМ храна заузима само мали део у Америчкој исхрани (кукуруз је мање од 15%, а сојини производи мање од 5%).


Ипак, постоје знаци, да није све тако добро са америчким залихама хране. Извештај из америчког центра за контолу болести показује да су болести изазване храном повећане за 2 до 10 пута, у периоду од 1994. (пред комерцијализацију ГМ хране) до 1997. Да ли постоји веза са ГМ храном? Нико не зна, јер студије нису урађене на људима.


Истраживања о ГМ храни на животињама дају разлог за забринутост


Иако до сада истраживања нису вршена на људима, научници све више указују на студије које изучавају утицај генетски модификоване хране на лабораторијске животиње. Ова истраживања, сажета у даљем тексту, изазивају велику забринутост и због утицаја на људе и на животиње.


Истраживања спроведена на малим животињама:


- Пацови храњени ГМ парадајзом добили су чир у стомаку


- Код мишева храњених ГМ сојом поремећена је функција јетре, панкреаса и тестиса (9, 10, 11)


- ГМ грашак је изазивао алергијске реакције код мишева (12)


- Пацови храњени ГМ уљаном репицом имали су увећану јетру, што је често знак тровања (13)


- Код пацова храњених ГМ кромпиром дошло је до превеликог раста слузокоже црева, што се дешава у преканцерогеном стању (14, 15)


- Пацови храњени ГМ кукурузом који производи сопствени инсектицид развијали су се спорије, имали су проблема са јетром и бубрезима, као и повишен ниво одређених масти у крви (16)


- Након три генерације, пацови храњени ГМ кукурузом који производи сопствени инсектицид претрпели су оштећење јетре и бубрега, а дошло је и до промена у биохемији крви (17)


- Код старих и младих мишева храњених горе поменутим кукурузом примећен је поремећај у ћелијама имуног система, као и у биохемијској активности (18)


- Након четири генерације храњења овим ГМ кукурузом, код мишева је уочено абнормално гомилање структурних промена у различитим органима (јетри, слезини, панкреасу), затим велике промене у структури функције гена у цревима, осликавајући притом поремећај у хемији овог система органа (нпр. у стварању холестерола, стварању и паду протеина) и, најважније, уочено је смањење плодности (19)


- Код мишева који су храњени ГМ сојом током читавог животног века (24 месеца), израженији су били акутни знаци старења јетре (20)


- Код зечева храњених ГМ сојом забележени су поремећаји у раду ензима бубрега и срца (21).


Истраживања спроведена на домаћим животињама: Домаће животиње се већ годинама хране генетски модификованом сточном храном. Да ли то значи да је она безбедна по стоку? То заправо значи да последице овакве исхране нису упадљиве, као и то да се не уочавају одмах. Међутим, дугорочнија истраживања, направљена да прате спорији и суптилнији утицај ГМ хране по здравље, показују да она има негативно дејство. То потврђују резултати добијени након студија на лабораторијским животињама.


Појавили су се следећи проблеми:


- Код оваца храњених кукурузом који производи инсектицид Бт токсин, након три генерације, код женки је уочен поремећај у раду система за варење, а код њихове јагњади поремећај у раду јетре и панкреаса (22).


- Примећено је да генетски модификована ДНК преживљава варење и остаје у дигестивном тракту оваца храњених ГМ храном. Овим се повећава могућност да се гени отпорни на антибиотике, као и гени Бт инсектицида, могу сместити у бактерије у утроби (23). Овај процес се назива хоризонтални трансфер гена. Он може да доведе до развијања бактерија које изазивају болести а отпорне су на антибиотике, тзв. „супер бубе“ (ориг. superbugs). Надаље, ово може довести до стварања Бт инсектицида у утроби и имати штетне последице. Регулатори и биотехнолошка индустрија годинама су тврдили да код генетски модификоване ДНК неће доћи до хоризонталног трансфера гена, али ово истраживање то доводи у сумњу


- Органи животиње повећавају ГМ ДНК у храни. Мале количине ГМ ДНК појављују се у млеку и месу које људи конзумирају (24, 25, 26). Њихов утицај на људе и животиње још увек није истражен.


Да ли истраживања на храни за животиње указују на потенцијалне здравствене проблеме код људи?


Пре него што се тестирају на људима, адитиви и нови лекови морају да се тестирају на мишевима и пацовима. Уколико се при првим експериментима покаже да има штетно дејство, лек се највероватније неће користити у људској употреби. Само ако експерименти на животињама не покажу штетно дејство, лек даље може да се тестира на волонтерима.


Међутим, иако су ГМ усеви имали лоше дејство на експерименталне животиње, њихова комерцијализација је ипак одобрена у многим земљама. Ово указује на чињеницу да се за испитивање безбедности ГМ усева спроводе мање ригорозне мере него за испитивање нових лекова.


У ствари, бар у једној земљи – Сједињеним Америчким Државама – испитивање безбедности ГМО-а је произвољно, односно није обавезно законом, иако су до сада сви ГМО прошли кроз добровољно испитивање. Процена безбедности буквално ни у једној земљи није научно ригорозна. На пример, студије које рутински спроводе истраживачи који раде на ГМ усевима, а које служе да покажу да ГМ производи нису штетни, сувише кратко трају. Притом се користи премали број субјеката да би се поуздано утврдило штетно дејство ГМО-а. (27)


И док индустрија спроводи недовољно ригорозна испитивања на својим ГМ производима, (28) истовремено се систематично и упорно меша у истраживања независних научника који спроводе ригорозна и јасна истраживања. Упоредна и основна агрономска истраживања о ГМО, процене о њиховој безбедности и саставу, као и процене о утицају који имају на природу, ограничаване су и потискиване од стране биотехнолошке индустрије. (29, 30)


Патентна права везана за уговоре користе се за ограничавање приступа независних истраживача комерцијализованим ГМ семенима. Дозвола за проучавање патентираних ГМ семена се или не добија, или је толико тешко добити да се истраживање практично блокира. У случајевима када се дозвола коначно и добије, биотехнолошке компаније задржавају право да не дозволе да се резултати објаве, што доводи до тога да многа значајна истраживања заправо никада ни не угледају светлост дана. (31, 32)


Како би дискредитовали и/или ућуткали научнике који објављују студије које критикују ГМ усеве, индустрија и њени савезници такође се служе и низом стратегија у односима са јавношћу. (33)


Да ли је ГМ храна хранљивија?


Комерцијално доступна ГМ храна са повећаном нутритивном вредношћу не постоји. ГМ храна која се тренутно нуди није боља, а у неким случајевима је и мање хранљива него природна храна. Тестови су показали и да је део ГМ хране токсичан и да изазива алергијске реакције. Примери такве хране:


- ГМ соја имала је 12-14% мање изофлавона задужених за борбу против рака него соја која није генетски модификована (34)


- Уљана репица генетски модификована да садржи витамин А у свом уљу имала је много мање витамина Е и изменио јој се састав масти и уља (35)


- Код волонтера храњених једним оброком који је садржао ГМ соју показало се да ГМ ДНК преживљава варење и да је уочљив у дигестивном тракту. Уочен је хоризонтални трансфер гена у бактерију утробе. (36, 37) Хоризонтални трансфер гена отпорног на антибиотике и гена Бт инсектицида из ГМ хране у бактерију утробе веома је озбиљан проблем. То је зато што би модификована бактерија утробе могла постати отпорна на антибиотике, односно постати фабрика за Бт инсектицид. Иако се Бт инсектицид у својој природној форми већ годинама безбедно користи у пољопривреди, показало се да Бт токсин који се генетски уграђује у биљке може имати негативне последице по здравље лабораторијских животиња (38, 39, 40)


- Касних 1980-их, додатак исхрани произведен уз помоћ ГМ бактерије био је токсичан (41), и при томе је усмртио 37 Американаца а више од 5000 њих се озбиљно разболело.


- Показало се да је неколико експерименталних ГМ производа за исхрану (некомерцијализованих) штетно:


- Људи који су алергични на бразилски орах имали су алергијску реакцију на соју модификовану геном бразилског ораха (42)


- И сам процес генетског модификовања може имати штетне последице. ГМ кромпир изазвао је токсичне реакције код неколико система органа (43, 44).


ГМ грашак довео је до двоструке алергијске реакције – сам ГМ протеин је изазивао алергијску реакцију, а надаље подстицао и алергијску реакцију на друге састојке у храни (45). Овим се намеће питање да ли ГМ храна доводи до повећања алергија на друге супстанце.


Може ли ГМ храна ублажити несташицу хране у свету?


Главни узрок глади у свету није недостатак хране, већ недостатак приступа истој. Сиромашни немају пара да је купе, а све је мање и земље на којој би могли да је узгајају. Глад је у суштини друштвени, политички и економски проблем и на њега ГМ технологија не може да одговори.


У најновијим извештајима Светске банке и Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација наводи се да је бум биогорива главни узрок несташице хране (46, 47). Ипак, произвођачи и дистрибутери ГМ усева и даље раде на ширењу биогорива. Ово само показује да њихов циљ није да нахране свет, већ да стварају профит.


ГМ компаније усмерене су ка производњи комерцијалних усева за храњење стоке као и ка производњи биогорива за богате државе, а не ка стварању хране за људе.


ГМ усеви доприносе ширењу индустријске агрокултуре и смањењу броја мањих фарми широм света. Ову тенденцију треба озбиљно схватити с обзиром на то да постоји мноштво доказа који указују на чињеницу да су мање фарме ефикасније од великих, као и да дају више усева по хектару земље (48, 49, 50, 51, 52).


„Криза узрокована климатским променама искоришћена је за повећање потребе за биогоривом и створила је кризу хране; сада се криза хране користи за поновно богаћење ГМ индустрије.“ Данијел Хауден (ориг. Daniel Howden), Кореспондент из Африке, The Independent (Лондон), 2008. (53)



Могу ли ГМ усеви да повећају приносе?


У најбољем случају, ГМ усеви нису се показали бољим од оних који нису ГМ, а ГМ соја је више од десет година упорно давала мање приноса (54).


Контролисано упоређивање ГМ и не-ГМ соје указује на то да је за пад приноса за 50% заслужно генетски поремећено дејство које је производ ГМ трансформација (55). Слично је и са хибридима кукуруза који производи Бт токсин – при теренским тестирањима показало се да им је потребно више времена да достигну зрелост, а производили су 12% мање усева од хибрида који нису генетски модификовани (56).


У извештају Америчког министарства за пољопривреду потврђује се да ГМ усеви дају мали принос: „ГМ усеви доступни за комерцијалну употребу не повећавају потенцијал приноса. Штавише, може доћи и до њиховог смањења… Сходно резултатима добијеним овим испитивањем, највише се намеће питање како објаснити тако брзо прихватање ГМ усева, када они очигледно имају нејасан, па чак и негативан финансијски утицај на фарме“. (57)


Немогућност ГМ усева да повећају приносе наводи се и у извештају Међународне процене пољопривредног знања, науке и технологије за развој Уједињених нација (ориг. IAASTD) (58). Овај извештај се бави будућношћу пољопривреде а за њега пише 400 научника и подржава га 58 држава. У њему се каже да су ГМ усеви „веома променљиви“ и да су, у неким случајевима, „опали“.


„Процена технологије заостаје за њеним развојем, информације су анектодичне и контрадикторне, а неизвесност о потенцијалним добробитима и штетности је неизбежна.“


Пораз у приносима


Коначан закључак студије о ГМ усевима до данас гласи: „Пораз у приносима: Процена учинка генетски модификованих усева“. Студија је објављена 2009. год, а њен аутор је Др Даг Гуријан-Шерман (Doug Gurian-Sherman), бивши научник Америчке агенције за заштиту животне средине (ориг. US EPA) и Центра за безбедност хране. Студија се заснива на објављеним и, од стране других колега, прегледаним студијама, а које су спровели академски научници користећи притом адекватне експерименталне контроле.


У тој студији, Др Гуријан-Шерман прави разлику између унутарњег приноса (познатог и као потенцијални принос) који подразумева највећи принос који се може добити у идеалним условима и оперативног приноса. То је принос који се добија у уобичајеним пољопривредним условима, када пољопривредник мора да рачуна и на губитке у приносу услед штеточина, суше и других природних непогода.


Студија такође прави разлику између утицаја који на принос има конвенционални узгој и утицај изазван ГМ технологијом. За биотехнолошке компаније сада је уобичајено да се служе конвенционалним узгојем и узгојем уз помоћ маркера, како би произвели усеве са већим приносима, а затим и убризгали ген за толеранцију на хербициде или отпорност на инсекте. У том случају, повећан принос не дешава се захваљујући генетском инжењерингу, већ конвенционалном узгоју. “Пораз у приносима“ долази до ових разлика и анализира како генетско инжењерство и конвенционални узгој утичу на повећање приноса.


На основу истраживања вршених на кукурузу и соји, најзаступљенијим усевима у Сједињеним Америчким Државама, закључено је да ГМ соја и кукуруз толерантни на хербициде нису давали веће усеве. Кукуруз отпоран на инсекте је, пак, повећао приносе али само незнатно. Током последњих 13 година, повећање приноса код ових усева десило се захваљујући традиционалном узгоју или напретку у пољопривреди.


Аутор закључује: „Комерцијални ГМ усеви до сада нису направили велики помак ка повећању чистог или потенцијалног приноса било ког усева. Насупрот њима, традиционални узгој се показао веома успешним; ово се приписује искључиво повећању чистих усева у САД-а и осталим деловима света које карактерише пољопривреда двадесетог века.“ (59)


Критичари овог истраживања кажу да нису коришћени подаци из земаља у развоју. Унија забринутих научника одговара да постоји свега пар радова прегледаних од стране колега научника, а који се баве проценом колико ГМ усеви доприносе приносима у горе поменутим земљама. То, свакако, није довољно да би се извукли јасни и поуздани закључци. Ипак, житарица која је најзаступљенија у земљама у развоју, соја отпорна на хербициде, даје неке назнаке.


Подаци из Аргентине, земље која узгаја соју више него било која друга земља у развоју, указује на то да су приноси ГМ сорти исти или мањи него у случају не-ГМ конвенционалне соје. (60)


„Уколико желимо да направимо напредак у борби против глади изазваној пренасељеношћу и климатским променама, мораћемо да повећамо принос усева“, рекао је Др Гуријан-Шерман.


„Традиционални узгој несумњиво превазилази генетски.“ (61)


Ако ГМ не може да повећа унутарњи принос чак ни у богатој Америци, земљи у којој је високо субвенционисана пољопривреда са великим улагањима и наводњавањем уобичајена појава, било би потпуно неодговорно претпоставити да би се он могао повећати у неразвијеном свету, где је повећање производње и најпотребније. Иницијатива за промовисање ГМ усева у земљама у развоју је експериментална и чини се да се заснива на очекивањима која нису у складу са чињеницама које стижу са Запада.


У случају неуспелих усева, на Западу влада пољопривредницима даје јемство у виду надокнаде. На овакву подршку се ретко наилази у земљама у развоју. Тамо пољопривредници због усева буквално стављају на коцку своје фарме и приходе. Неуспех може имати тешке последице.


Три ГМ усева за Африку


ГМ слатки кромпир. Слатки кромпир отпоран на вирусе био је крајњи ГМ пројекат за Африку, изазивајући огромну популарност у светским медијима. Флоренс Вамбугу (Florence Wambugu), научница тренирана од стране Монсанта на челу овог пројекта, била је прозвана афричком хероином као спасилац милиона људи, што је било засновано на њеним тврдњама да ће ГМ слатки кромпир удвостручити производњу у Кенији. Магазин „Форбс“ ју је чак декларисао као једну од шачице људи на свету који ће „изумети будућност“. (62)


На крају се ипак показало да су тврдње о ГМ слатком кромпиру биле нетачне, са резултатима огледних поља која су показивала овај ГМ усев као неуспешан. (63, 64)


За разлику од неуспешног ГМ слатког кромпира, успешан програм конвенционалног узгајања у Уганди је произвео нову, високо приносну врсту која је отпорна на вирусе и која је „повисила приносе за отприлике 100%“. Овај пројекат из Уганде је постигао успех без великог улагања и то за само неколико година. Насупрот томе, ГМ слатки кромпир, припреман у току од преко 12 година и финансиран од стране Монсанта, Светске Банке и УСАИД, коштао је 6 милиона долара. (65)


ГМ маниока (касава). Могућност генетског инжењерства да масовно повећа производњу маниоке – која чини једну од најважнијих афричких намирница – тако што ће победити за њу погубни вирус, била је жестоко промовисана од средине 1990-тих до данас. Чак је било говора о ГМ-у као решењу за глад у Африци тиме што ће се приноси маниоке увећати до десет пута. (66)


Али изгледа да се ништа од тога није постигло. Чак и кад је постало јасно да је ГМ маниока доживела велики технички неуспех (67), медији су наставили са причама о њој као спасу од глади у Африци. (68, 69) У исто време, конвенционално (не-ГМ) узгајање биљке је на тих начин произвело маниоку отпорну на вирус, а разлика до које је она довела је увелико осетна на њивама пољопривредника, чак и у условима суше. (70)


Бт памук. У Јужној Африци, у Макатинију, често цитирано као примерак за пројекат Бт памука за мале пољопривреднике, 100.000 хектара су била 1998. године засађена Бт памуком. До 2002. године то се смањило на 22.500 хектара, што значи 80% за 4 године. До 2004. године. 85% пољопривредника који су предходно гајили Бт памук су одустали. Пољопривредници су се суочавали са проблемима са штеточинама, док се производња није повећала. Они пољопривредници који су и даље гајили Бт памук су били у губитку и једино су настављали из разлога што је јужноафричка влада дотирала пројекат и зато што је продаја била загарантована. (71)


Студија објављена у журналу „Заштита усева“ (Crop Protection) је закључила да „усеви Бт памука у Макатинију нису донели довољну зараду да би се очекивало реално и одржавајуће социоекономско побошљање због начина на који се овим усевом сада управља. Усвајање иновације као што је Бт памук изгледа да је једино профитабилно у агро-систему са довољним нивоом интензификације“. (72)


Какве ће утицаје имати климатске промене на пољопривреду?


Индустријска пољопривреда је највећи доприносилац глобалном загревању тиме што производи 20% гасова који стварају ефекат стаклене баште, док неке методе за повећање приноса још више погоршавају овај негативни утицај. На пример, усеви који постигну више унутарње приносе често требају више азотних ђубрива заснованих на фосилним горивима, од којих микроби у земљи неке претварају у азотсубоксид, гас стаклене баште скоро 300 пута јачи од карбон диоксида. У циљу да се минимализује утицај глобалне пољопривреде на будуће климатске промене, биће потребна инвестиција у системе пољопривреде који су мање зависни о индустријским ђубривима, као и у агроеколошке методе за побољшање капацитета земље да задржава воду и отпорност.


ГМ семење је производ агрохемијских компанија и оно је изузетно зависно о скупом спољашњем улагању у виду синтетичких ђубрива, хербицида и пестицида. Изгледа веома ризично да се овакви усеви промовишу када се суочавамо са климатским променама.



Нафтни врхунац и пољопривреда


По неким аналитичарима нафтни врхунац, када се достигне максимум глобалног вађења нафте, је већ наступио. Ово ће довести до драстичних промена у пољопривреди какву данас спроводимо. ГМ усеви су тако дизајнирани да се користе заједно са синтетичким хербицидима и ђубривима. Али синтетички пестициди су произведени од нафте, а синтетичка ђубрива од природног гаса. Оба ова фосилна горива се троше великом брзином, као и фосфати, главни састојак синтетичких ђубрива.


Пољопривреда базирана на садашњем америчком ГМ и хемијском моделу који је овисан о овим фосилним горивима ће све више постајати прескуп и неодржив. Статистика говори о томе:


У америчком прехрамбеном систему, 10 килокалорија (kcal) фосилних горива је потребно за сваку килокалорију хране која се конзумира. (73)


– Отприлике 7.2 quad фосилних горива се конзумира у производњи усева и домаћих животиња у САД сваке године. (74, 75)


– Отприлике 8 милиона kcal/ha су потребни за један усев кукуруза осредње величине и за друге сличне усеве. (76)


– Две трећине енергије коришћене у производњи усева се потроши на ђубрива и механизацију. (77)


Испробане технологије које могу да смање употребу фосилне енергије у пољопривреди укључују смањивање употребе ђубрива, одабирање машинерије погодне за сваки појединачни задатак, управљање земљом на начин очувања исте, смањивање иригације, као и практиковање органске пољопривреде. (78)


У студији о пољопривредним системима са Родејл Института (Rodale Institute Farming System Trial – FST), упоредна анализа о употреби енергије вођена од стране др Дејвида Пиментела (Dr David Pimentel) са Корнел (Cornell) Универзитета, пронашла је да органски пољопривредни системи користе само 63% енергије потребне за конвенционалне пољопривредне системе, већином због тога што је огромна количина енергије потребна да би се синтетизовало азотно ђубриво, а за тим следи и производња хербицида. (79)


Студије показују да је ниско-улагајући модел органске пољопривреде веома функционалан у афричким земљама. Пројекат Тигреј (Tigray) у Етиопији, делом финансиран од стране УН Организације за храну и пољопривреду (UN Food and Agriculture Organisation – FAO), упоређивао је приносе код употребе компоста и хемијских ђубрива на њивама пољопривредника у току од шест година. Резултати су показали да компост може да замени хемијска ђубрива и да су приноси били повећани за 30% у просеку. Као добре нус-појаве употребе компоста, пољопривредници су забележили да су усеви отпорнији на штеточине и болести и да се смањила количина корова. (80)


ГМ усеви и климатске промене


Климатске промене доносе нагле, екстремне и непредвидиве промене у времену. Да бисмо преживели, усеви треба да буду што је могуће више прилагодиви, отпорни и разноврсни. ГМ технологија нуди управо супротно – све ужу разноврсност усева и неприлагодиву технологију која захтева године и милионе долара у инвестицијама за сваку нову врсту.


Сваки ГМ усев је специјално изумљен да би попунио посебну нишу. Са климатским променама, нико не зна какве ће тачно нише постојати и где. Најбољи начин да се осигура против разарајућих последица климатских промена је да се сади доста различитих, високоделотворних усева који су генетски разнолики.


ГМ компаније су патентирале гене биљака за које они верују да доприносе отпорности на сушу, врућину, поплаве и салинитет – али нису успели у коришћењу ових гена да произведу и једну нову врсту усева са овим својствима. То је због тога што су ове функције високо комплексне и штосадрже много више различитих гена који функционишу заједно на један прецизно регулисан начин.


Постојећа ГМ технологија за сада није у стању да произведе усеве са овако софистицираном, прецизно регулисаном мрежом гена за побољшање отпорности.Конвенционално природно укрштање на холистичкој бази је много боље прилагођено да дође до овог циља, користећи мноштво од тако рећи сваке уобичајене врсте усева које су отпорне на сушу, врућину, поплаве и салинитет.


Такође, напредак је постигнут у укрштању биљака које користи маркирано-потпомогнуту селекцију (marker-assisted selection, MAS), већином неспорну грану биотехнологије које може да убрза природан процес укрштања тако што идентификује важне гене. MAS не носи ризике и неизвесности које носи генетско инжењерство.


Где MAS јесте споран односи се на генетско патентирање. Јако је важно да земље у развоју добро размотре значење и последице власништва над патентима ових усева.


Не-ГМ успеси за усеве са посебном нишом


Ако прихватимо да усеви са посебном нишом могу бити корисни у прилагођавању на климатске промене, постоје бољи начини него генетски инжењеринг да се они произведу. Традиционално укрштање и MAS су пуно узнапредовали у производњи укрштених, специјалних усева иако су они добили само мали део публицитета датог често спекулативним тврдњама о ГМ чудима.


Један пример не-ГМ успеха је „Сноркел“ пиринач (snorkel = ронити), који се прилагођава поплавама тако што му израсту дуже стабљике, што спречава усев од дављења. (81)


Док се генетски инжењеринг употребио као начин да се идентификују жељени гени, једино традиционално укрштање – вођено MAS-ом – је било коришћено да се произведе Сноркел пиринач као врста.


Сноркел пиринач је потпуно не-ГМ. Ово је одличан пример како читав низ употребе биотехнологије, укључујући ГМ, може бити користан и ефективан у раду са природним укрштањем, да би се произвео нови усев који задовољава критичне потребе садашњице.


Да ли су ГМ усеви штетни за животну околину


Две врсте ГМ усева доминирају на тржишту:


– Усеви који су отпорни на широкоспектрумске хербициде као што је Раундап (Roundup). За њих се тврди да омогућују пољопривредницима да ређе прскају хербицидима у циљу да убију корове, а да у исто време не убију усеве.


– Усеви који производе инсектицид Бт токсин. За њих се тврди да умањују потребу за прскањем хемијским инсектицидима. Обе тврдње захтевају даље анализе.


ГМ усеви и коришћење хербицида


Најчешће узгајани ГМ усеви отпорни на хербициде су произведени да буду отпорни на Раундап. Али повећана употреба Раундапа је довела до појаве бројних корова отпорних на овај хербицид. (82)


Корови отпорни на Раундап су данас врло чести и укључују: тушт (pigweed) (83), љуљ (ryegrass) (84) и канадска худолесница (marestail) (85).


Резултат овога је да се у САД, након првобитног смањења употребе хербицида на почетку гајења ГМ усева, употреба повисила јер су пољопривредници били приморани да промене своје начине рада да би уништили корове сада отпорне на Раундап. (86, 87)


Пољопривредници су радикално повећали количину Раундапа на својим њивама и саветује им се да користе све моћније мешавине од неколико хербицида, не само Раундап. (88, 89)


Све ове хемикалије су токсичне и представљају опасност и за пољопривреднике који их примењују и за људе и животиње који једу производ. Ово је случај и са Раундапом за који се показало да има низ штетних целуларних ефеката, који указују на токсичност на сличном нивоу пронађеном у усевима произведеним да буду отпорни на овај хербицид. (90)


Студија канадске владе из 2001.године показала је да после само 4-5 година комерцијалног узгајања, ГМ уљана репица отпорна на хербицид је путем унакрсног опрашивања створила „суперкорове“ отпорне на три различита широкоспектрумска хербицида. Ови суперкорови су постали озбиљан проблем за пољопривреднике и унутар (91, 92) и изван њихових поља. (93)


Такође, утврђено је да ГМ уљана репица путем унакрсног опрашивања преноси своје гене отпорне на хербицид другим себи сродним биљкама као што су пољска горушица, дивља ротква и дивља репа. Ово доводи до могућности да и ове врсте постану суперкорови и тако почну да представљају потешкоће за пољопривреднике да их контролишу. (94)


Одговор који је индустрија дала на на овај проблем је препорука да се користи већа количина и комплекснија мешавина хербицида (95, 96), као и да ће почети да производи усеве отпорне на додатне и вишебројне хербициде. Овакав развој догађаја очигледно ствара вртење у круг које би нарочито имало нежељене последице за пољопривреднике у земљама у развоју.


ГМ усеви који производе инсектицид


ГМ усеви који производе Бт инсектицид су довели до отпорности код штеточина, што има као последицу повећану употребу хемикалија. (97, 98, 99)


У Кини и Индији, Бт памук је у прво време био делотворан у потискивању штеточине која напада памук (boll weevil). Међутим, ускоро су се појавиле секундарне штеточине, нарочито травна стеница (mirid) и штитаста ваш из фамилије Pseudococcidae (mealy bug) које су веома отпорне на Бт токсин.


Пољопривредници су доживели огромне губитке у усевима и били су приморани да користе скупе пестициде, што им је комплетно одстранило сваки профит. (100, 101, 102, 103)


Овакви догађаји су много више погубни за пољопривреднике у земљама у развоју, који не могу да приуште скупа улагања.


Тврдња да Бт ГМ усеви смањују употребу пестицида је нетачна јер су Бт усеви сами по себи пестициди. Проф. Жил-Ерик Сералини (Gilles-Eric Seralini) са Универзитета Каен (Caen) у Француској изјављује: „Бт биљке су уствари дизајниране да произведу отрове да одбију штеточине. Бт плави патлиџан (Bt brinjal) производи велику количину токсина, од 16-17 мг по кг. Ово утиче на животиње. Нажалост, тестови да се утврди исход на људе још увек нису спроведени.“ (104)


ГМ усеви и дивље животиње


Пробни тестови на нивоу фарме и спонзорисани од стране владе Велике Британије су показали да гајење ГМ усева отпорних на хербициде (шећерна репа, уљана репица) може да доведе до смањења броја дивљих животиња. (105, 106)


Аргентински случај. У Аргентини, масовно пребацивање пољопривреде на производњу ГМ соје је имало катастрофалне последице на руралне друштвене и економске структуре. Оно је оштетило сигурност хране и проузроковало низ проблема везаних за животну средину, укључујућу проширење корова отпорних на хербициде, исцрпљеност земљишта, као и повећање болести и штеточина. (107, 108)


ГМ усеви и не-таргетовани инсекти и организми. ГМ усеви који производе Бт инсектицид су штетни и за популацију не-таргетованих инсеката, укључујућу лептире (109, 110, 111) и корисне предаторе штеточина. (112) Бт инсектицид који пуштају ГМ усеви такође могу да буду отровни за водени живот (113) и за земљишне организме (114). Једна студија открива више негативних него позитивних утицаја на корисне инсекте од ГМ усева који производе Бт инсектицид. (115)


Да ли ГМ и не-ГМ усеви могу да ко-егзистирају?


Биотехнолошка индустрија тврди да пољопривредници могу да бирају да саде ГМ усеве ако то желе. Тврди и да ГМ и не-ГМ усеви могу да у миру ко-егзистирају. Али искуства из северне Америке показују да „коегзистенција“ ГМ и не-ГМ усева убрзо резултира у контаминацији не-ГМ усева.


Ово не само да има важне агроеколошке последице, него и озбиљне економске последице, онемогућавајући органске пољопривреднике да наплаћују премијум и блокирајући извоз у земље које имају строго регулисане системе када је у питању ГМ контаминација.


Контаминација се јавља путем унакрсног опрашивања, ширењем ГМ семења употребом машинерије, као и случајним мешањем семења током чувања. Улазак ГМ усева у земљу отклања избор – мало по мало свако је принуђен да гаји ГМ усеве или да се њихови не-ГМ усеви контаминирају.



Ово је неколико примера о ГМ контаминацији:


- 2006. године пронађено је да је ГМ пиринач који је гајен само годину дана у огледним пољима широко контаминирао америчке усеве пиринча и залихе семења (116). Контаминирани пиринач је пронађен на великој даљини, у Африци, Европи и централној Америци. У марту 2007. године Ројтерс је обавестио о паду извоза америчког пиринча за око 20% од претходне године, као резултат ГМ контаминације. (117)


- У Канади, контаминација од ГМ уљане репице је проузроковала да култивација органске, не-ГМ уљане репице буде готово немогућа. (118)


- Суд у Америци је донео одлуку да поништи дату дозволу за ГМ луцерку јер би она претила опстанку не-ГМ луцерке кроз унакрсно опрашивање. (119)


- Органска производња кукуруза у Шпанији је приметно опала како се повећала производња ГМ кукуруза, због проблема од унакрсног опрашивања. (120)


- 2009. године извоз канадског ланеног семена је колапсирао након што је пронађена широка контаминација од неауторизоване ГМ врсте. (121)


- Само у 2007. години било је 39 нових случајева ГМ контаминације у 23 земаља, а 216 случајева је пријављено од 2005. године. (122)


Алтернативе за ГМ


Многи ауторитативни извори, укључујући извештај IAASTD-а о будућности пољопривреде (123), утврдили су да ГМ усеви имају мало да понуде глобалној пољопривреди и борби против сиромаштва, глади и климатских промена, због тога што постоје боље алтернативе. Оне се сусрећу у много различитих назива, укључујући IPM (Integrated Pest Management = Целокупна заштита против штеточина), органик, одржавајуће, ниско-улагање (low-input), нехемијска контрола штеточина (NPM) и агроеколошка пољопривреда, али оне такође превазилазе границе сваке појединачне категорије. Пројекти који примењују ове одрживе стратегије у земљама у развоју су произвеле драматична повећања у приносима и сигурности хране. (124, 125, 126, 127, 128, 129)


Примењене стратегије укључују:


- Одрживе, ниско-улагајуће, енергетски-штедљиве праксе које раде на очувању и градњи земљишта, очувању вода и повећању природне отпорности усева на штеточине.


- Иновативне пољопривредне методе које минимализују или елиминишу скупе хемијске пестициде и ђубрива.


- Коришћење на хиљаде традиционалних врста од свих најважнијих усева, који су природно адаптирани на стресове као што су суша, врућина, временске непогоде, поплаве, салинитет, сиромашно земљиште, штеточине и болести. (130)


- Коришћење постојећих усева и њихових сродних дивљих врста у традиционалном програму укрштања да би се развиле врсте са корисним карактеристикама.


- Програми који омогућују пољопривредницима да кооперацијски сачувају и побошљају традиционално семење.


- Коришћење повољних и холистичких страна модерне биотехнологије, као што су MAS, које користе нова сазнања из генетике да би убрзала традиционално укрштање (131). За разлику од ГМ технологије, MAS може на безбедан начин да произведе нове врсте усева са корисним, генетски комплексним карактеристикама, као што су повећана нутрициона вредност, укус, повећани приноси, отпорност на штеточине и болести, отпорност на сушу, врућину, салинитет и поплаве. (132)


Органске и ниско-улагајуће методе побољшале приносе у Африци


Изгледа да постоји мало разлога да се ризикују средства за живот сиромашних пољопривредника наговарајући их да гаје експерименталне ГМ усеве када опробане, јефтине методе повећања производње хране већ постоје. Неколико скоријих студија је показало да ниско-улагајуће методе као што је органска метода могу драматично да повећају приносе у афричким земљама. Овакве методе имају предност јер су базиране на знању, пре него на скупом улагању. Као резултат, оне су више доступне сиромашним пољопривредницима него што су то скупе технологије (које иначе нису ни мало помогле у прошлости).


УН извештај из 2008. године, „Органска пољопривреда и сигурност хране у Африци“, проучавао је 114 пољопривредних пројеката у 24 афричких земаља и пронашао да је практиковање органске, или скоро-органске пољопривреде резултирало у повећању приноса за 100%. У источној Африци је утврђено повећање приноса за 128% (133). У предговору се изјављује: „Сведочења приказана у овој студији подржавају тврдње да органска пољопривреда може да доведе до сигурности хране више него било који други конвенционални систем производње и да је она више подесна да води до одрживости на дуго време.“ (134)


Сиромаштво је фактор који највише доприноси несигурности хране. У складу са УН извештајем из 2008. године, „Органска пољопривреда и сигурност хране у Африци“, органска пољопривреда позитивно утиче на смањење сиромаштва на неколико начина. Пољопривредници добију на:


- штедњи у новцу, јер органска пољопривреда не захтева скупа улагања у пестициде и ђубрива;


- вишку прихода добијеног од продаје вишка производа (које је резултат пребацивање на органски систем);


- вишим ценама за сертификоване органске производе које се у Африци највише користе за извоз, али и за домаће тржиште; и


- додатној вредности за органске производе кроз процесне активности.


Ови налази су подржани студијама из Азије и Јужне Америке које су закључиле да органска пољопривреда може да умањи сиромаштво на начин који је погодан и за животну средину. (135) Недавна студија је пронашла да су сертификоване органске фарме које производе за извоз биле доста профитабилније него оне које су се бавиле конвенционалном производњом (што се тиче нето прихода за фарму). (136) Од ових случајева, 87% је показало повећање прихода за пољопривредника и његово домаћинство, као резултат пребацивања на органску методу, што је допринело смањењу сиромаштва и повећању регионалној сигурности хране.


Ко поседује технологију?


Када се разматра питање које пољопривредне технологије ће највише користити земљама у развоју, од критичне је важности да се пита ко поседује ове технологије. „Генетска револуција“ која се предлаже за Африку ће бити примењена кроз јавно-приватна партнерства. „Јавна“ страна овог партнерства ће бити обезбеђена од стране Африке, док ће „приватна“ страна подразумевати биотехнолошке компаније из САД и Европе.


Трансгени коришћени у креирању ГМ усева су патентовани и у поседу биотехнолошких компанија. У САД и Канади, компаније су поднеле судске налоге против фармера за чије се усеве претпостављало да поседују патентоване гене. Тврдње фармера да они нису намерно засадили ГМ усеве су се показале као недовољна одбрана на суду против великих новчаних казни које су им наметнуте.


Када пољопривредници купе ГМ семе, они потписују уговор по којем обећавају да неће сачувати или поново засадити семе. Сваке године пољопривредници морају да купе ново семе од биотехнолошке компаније, тако пребацујући контролу производње хране са себе на компаније. Консолидација индустрије семена све више значи да ће пољопривредници имати све мање избора него да купе ГМ семе. Вековна знања сељака које је довело до локално прилагођених и разноликих залиха семена су тако избрисана.


Закључак


ГМ технологија усева не нуди значајне добити. Сасвим супротно, она представља ризик за здравље људи и животиња, за животну средину, пољопривреднике, сигурност хране и извозно тржиште. Не постоји уверљив разлог да се преузму овакви ризици за животна средства пољопривредника када су доказане, успешне, јефтине и нашироко прихваћене алтернативе већ приступачне. Ове алтернативе ће одржавати независност снабдевања храном од стране мултинационалне контроле и понудиће најбоље осигурање против изазова које намећу климатске промене.




Референце:


(123) International Assessment of Agricultural Knowledge, Science and Technology for Development: Global Summary for Decision Makers (IAASTD); Beintema, N. et al., 2008. https://www.agassessment.org/index.cfm?Page=IAASTD%20 Reports&ItemID=2713


(124) Applying Agroecology to Enhance the Productivity of Peasant Farming Systems in Latin America. Altieri M.A. Environment, Development and Sustainability, 1: 197-217, 1999.


(125) More Productivity with Fewer External Inputs: Central American Case Studies of Agroecological Development and their Broader Implications. Bunch R. Environment, Development and Sustainability, 1: 219-233, 1999.


(126) Can Sustainable Agriculture Feed Africa? New Evidence on Progress, Processes and Impacts. Pretty J. Environment, Development and Sustainability, 1: 253-274, 1999.


(127) Organic Agriculture and Food Security in Africa. United Nations Conference on Trade and Development, United Nations Environment Programme, 2008. https://www.unep-unctad.org/cbtf/publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_15.pdf


(128) Ecologising rice-based systems in Bangladesh. Barzman M. & Das L. ILEIA Newsletter, 2: 16-17, 2000. https://www.leisa.info/index. php?url=magazine-details.tpl&p[_id]=12434


(129) Genetic diversity and disease control in rice. Zhu Y et al. Nature, 406: 718-722, 2000.


(130) Lost Crops of Africa, Vol.1: Grains. National Research Council (Washington DC, USA) Report, 1996. https://www7.nationalacademies.org/dsc/LostCropsGrains_Brief.pdf


(131) Marker-assisted selection: an approach for precision plant breeding in the twenty-first century. Collard BCY and Mackill DJ. Phil Trans R Soc B, 363: 557-572, 2008.


(132) Breeding for abiotic stresses for sustainable agriculture. Witcombe J.R. et al. Phil Trans R Soc B, 363: 703-716, 2008.


(133) “Organic Agriculture and Food Security in Africa”. Foreword by Supachai Panitchpakdi, Secretary-General of UNCTAD, and Achim Steiner, Executive Director of UNEP. United Nations Environment Programme (UNEP) and United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD), 2008, p. 16, LINK


(134) “Organic Agriculture and Food Security in Africa”. Foreword by Supachai Panitchpakdi, Secretary-General of UNCTAD, and Achim Steiner, Executive Director of UNEP. United Nations Environment Programme (UNEP) and United Nations Conference on Trade and Development (UNCTAD), 2008, LINK


(135) Certified organic export production. Implications for economic welfare and gender equity among smallholder farmers in tropical Africa. UNCTAD. 2008, https://www.unctad.org/trade_env/test1/ publications/UNCTAD_DITC_TED_2007_7. pdf; The economics of certified organic farming in tropical Africa: A preliminary analysis. Gibbon P and Bolwig S. 2007. SIDA DIIS Working Paper no 2007/3, Subseries on Standards and Agro-Food-Exports (SAFE) No. 7; Organic Agriculture: A Trade and Sustainable Development Opportunity for Developing Countries. Twarog. 2006. In UNCTAD. 2006. Trade and Environment Review, UN, 2006, LINK.


(136) The economics of certified organic farming in tropical Africa: A preliminary analysis. Gibbon P and Bolwig S. 2007. SIDA DIIS Working Paper no 2007/3, Subseries on Standards and Agro- Food-Exports (SAFE) No. 7; Certified organic export production. Implications for economic welfare and gender equity among smallholder farmers in tropical Africa. UNCTAD. 2008, LINK.